Извори хришћанског учења су : Свето откровење и Свето предање.
Свето откровење
Сваког дана на јутрењу Православна црква исповеда: “ Бог је Господ и јави се нама, благословен је онај који долази у име Господње” (Псалм 118: 26-27). Први основ хришћанског учења налази се управо у овом библијском стиху: Господ нам јави себе. Порекло наше православне вере је у Божијем откровењу.
Бог је показао онолико од своје Божанске суштине и воље, колико људи могу да виде и разумеју. Пуноћа и савршенсство Божијег самооткривења показују се кроз Његовог Сина Исуса Христа. Људи најпре Христа ословљавају са РАВИ што дословно значи учитељ. Христови следбеници називани су ученицима. Реч ХРИСТОС на грчком језику је исто што и МЕСИЈА на јеврејском језику а значи Божији помазаник. Јер када месија буде дошао, предсказано је, људи ће бити “Нaучени од Господа”.(Исаија 54:3 , Јован 6:45).
Извори Божијег откровења су Свето писмо и Свето предање.
Свето предање:
Свакидашњи живот Божијег народа зове се Свето предање.Свето предање Старог завета изложено је у старозаветном делу Библије. Новозаветно или хришћанско зове се још и апостолско или црквено предање
Свето предање је оно учење које се преноси у оквиру цркве од времена Христових апостола па до данашњих дана.
Иако се састоји од многих писаних докумената, Свето предање није ограничено на оно што је написано. Предање је управо живот саме цркве јер га води и надахњује Свети Дух. Међу елементима који сачињавају Свето предање Цркве на првом месту је Свето писмо. Затим долазе литургијски и молитвени живот Цркве, догматске одлуке идела признатих црквених сабора, списи Светих отаца, животи светитеља, канонска правила, иконографско предање, црквена музика и архитектура.
Свето писмо :
Забележено сведочанство Божијег откровења јесте Библија или књига. Библија се још назива и Свето писмо. Библија је подељена на два завета или савеза. Два главна завета су Стари и Нови, сваки од њих има своје списе.
Списи старог завета описују догађаје пре доласка Исуса Христа и најављују Његов долазак (пророчка места). У Новом завету су откривена и испуњена пророштва из Старог завета. Једна Светоотачка мисао каже :
„Сари завет у Новом се скрива, Нови завет у Старом се открива“.
Списи Старог завета
Деле на четири групе: законске, историјске, поучне и пророчке.
Књиге закона су: Књига Постања ( књига о стварању), Излазак (књига о исељењу), Левитска књига (књига о свештенству), Књига Бројева (књига о бројевима), Поновљени закони (књига поновљених закона)
Ове књиге се још називају Петокњижје или Торa ( Закон ).
Историјске књиге су: Књига Исуса Навина, Књига о судијама, књига о Рути, две књиге Самуилове, четири књиге о царевима, две књиге дневника, књига Јездрина, књига Немијина и књига о Јестири, књига о Јудити.
Поучне или књиге мудрости су: књига о Јову, псалми Давидови, књига прича Соломонових, књига Проповедникова, књига Песма над песмама, мудрости Соломонове и мудрости Исуса сина Сирахова.
Пророчке књиге:
Књиге четворице великих пророка: Исаије, Јеремије, Језекиља и Данила
Књиге дванаесторице малих пророка: Осије, Јоиља, Амоса, Авдије, Јоне, Михеја, Наума, Авакума, Софонија, Агеја, Захарије и Малахије.
Ова подела библијских књига Старог завета није строго одређена тако да се добар део историје може наћи у пророчким књигама као и пророштава у прве две.
Псалми имају посебно место међу свим осталим књигама. Иако се стављају у ред поучних књига они су пуни пророштава која се односе на Христа.
Списи Новог завета
Средиште новозаветног дела Библије чине четири јеванђеља:
По Матеју, Марку , Луки и Јовану. Потом следе Дела апостолска, седам Саборних посланица ( од св. Јакова 1. од св. Петра 2. од св. Јована 3 и од Јуде 1.), четрнаест посебних посланица Св. апостола Павла и Откривење Јованово или Апокалипсис св. Јована Богослова.
иконија 